Regionalno saopštenje aktivistkinja i organizacija za ženska ljudska prava povodom seksualnog nasilja na internetu

Kolektiv mladih žena FEMIX potpisuje i podržava saopštenje aktivistkinja i kolektiva iz regiona protiv rastućeg problema digitalnog nasilja nad ženama i osvetničke pornografije, i pridružuje se pozivu nadležnim institucijama da reaguju.

Mi, aktivistkinje za ženska ljudska prava iz regiona Balkana solidarno podržavamo sve žene-žrtve digitalnog rodno zasnovanog nasilja, i tražimo od relevantnih institucija da reaguju u skladu sa svojim obavezama i ovlašćenjima, te temeljno i blagovremeno istraže slučaj grupa na društvenoj mreži Telegram (kao što su: Balkanska soba, Javna soba, GevgelijaHub, Srpska soba, Smokva itd.), kako bi počinioci bili kažnjeni a žrtve zaštićene od dalje viktimizacije.

Tačno godinu dana nakon pojavljivanja jedne grupe na Telegram mreži u Makedoniji, na kojoj su žene i devojke seksualno uznemiravane postovanjem njihovih fotografija i ličnih podataka bez njihovog pristanka i u pornografskom kontekstu, svedočimo novim sličnim slučajevima zloupotrebe, i to ne samo u Makedoniji već u celom regionu. Iako su administratori i osnivači dve ovakve grupe uhapšeni, mi verujemo da je ovo tek prvi korak u pristupu pravdi koja mora biti garantovana i svim ostalim žrtvama ovog i sličnih kliminalnih dela.

Pozdravljamo reakcije nadležnih organa u slučaju zloupotreba dece na internetu. Međutim, neoglašavanje institucija kada je u pitanju onlajn nasilje nad ženama, šalje jasnu poruku da se takvo nasilje i dalje toleriše i ne kažnjava, što dodatno ohrabruje počinioce da nastave sa svojim ponašanjem, a žrtve dodatno posramljuje i ućutkuje.

Pomenuti slučajevi iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske pokazaju su da se samo mali broj počinilaca procesuira, pri čemu se počinioci gone za krivično delo „proizvodnja i distribucija dečje pornografije“. Ovakva kategorizacija dela sprečava zaštitu odraslih žrtava.

Žene iz bivših jugoslovenskih zemalja, kojima smo pružale besplatnu pravnu podršku godinama unazad, svedočile su i iskusile brojne nedostatke ovako vođenih postupaka. Žrtve onlajn seksualne zloupotrebe vrlo često nailaze na neadekvatan odgovor institucija. Posledica toga je nedostatak poverenja u policiju i stav da je prijavljivanje ovakvih slučajeva uzaludno, imajući u vidu nereagovanje nadležnih organa i relativizaciju iskustava žrtve.

Izricanje prekršajnih sankcija i upozorenja počiniocima umesto dokumentovanih i obrazloženih krivičnih prijava, kao i neadekvatno sprovođenje zabrana pristupanja i kontaktiranja žrtava, rezultira kontinuiranim i pojačanim nasiljem, često praćenim ozbiljnim posledicama po zdravlje žrtava, što u nekim slučajevima čak može prouzrokovati i smrt.

Što se tiče javnih tužilaštava, često primećujemo neblagovremeno pokretanje optužnica, neefikasno ili nesavesno vođenje predistražnih i istražnih postupaka, koji rezultiraju neblagovremenim ili potpunim nepružanjem relevantnih dokaza, kao i nepreduzimanjem mera protiv počinilaca kontinuiranog nasilja nad ženama. Svi ovi institucionalni propusti postali su još vidljiviji s pojavom seksualnog nasilja i uznemiravanja žena u digitalnoj sferi, koja, iako se masovno događa i broji hiljade žena-žrtava na Balkanu, ne dobija adekvatan institucionalni odgovor, niti odgovarajuću podršku javnosti. Nasuprot tome, diskreditovanje iskustava, okrivljavanje, sramoćenje i dvostruka viktimizacija dominantni su narativi sa kojima se žene danas suočavaju. Očigledno je da ćutanje institucija dodatno podstiče funkcionisanje i održavanje takvih grupa u digitalnom prostoru, dok se devojke i žene i dalje suočavaju sa opasnošću po ličnu bezbednost, što im posledično narušava dostojanstvo i zdravlje. Nažalost, najlakši način da se žena ponizi jeste prikazati je u seksualnom scenariju, što samo govori o nepremostivoj stigmi ženske seksualnosti kao sramotne i nepristojne, a žrtve u ovom kontekstu bivaju obeležene ne kao žrtve, već kao „žene koje su ‘to’ same tražile“.

Na taj način ukradene fotografije, u kombinaciji sa mizoginim, seksističkim i nasilnim komentarima, uz tretman žena kao predmeta bez integriteta, osećanja, želja i trauma, govore o ozbiljnim, duboko ukorenjenim mizoginim vrednostima u našem regionu, koje moraju biti sveobuhvatno i radikalno adresirane. Ali, da bismo započeli rešavanje problema, prvo ga moramo imenovati. Ovo nije problem zloupotrebe ličnih podataka i ne može se rešiti tako ograničenim pristupom. Ovo je problem rodno zasnovanog nasilja, u svrhu ponižavanja, ucenjivanja, ućutkivanja i ugnjetavanja devojčica i žena, i ako se ne tretira kao takvo, počinioci će uspeti u postizanju svog cilja.

Danas smo svesni da postoji regionalna mreža uznemiravača, tj. otvorena grupa čiji članovi i administratori su iz svih zemalja Balkana a čiji je cilj ponižavanje i seksualno uznemiravanje žena. Stoga zahtevamo od nadležnih institucija da ozbiljno i odgovorno pristupe ovom društvenom fenomenu koji pogađa najmanje polovinu populacije. Zahtevamo institucionalnu prekograničnu saradnju, temeljnu istragu i krivično gonjenje svih umešanih prestupnika iz regiona.

Ovaj slučaj je prilika institucijama iz celog regiona da pokažu da se zalažu za ženska prava i zaštitu od rodno zasnovanog nasilja, ne samo deklarativno već i u praksi! Zbog toga tražimo od javnih tužilaštava u regionu da odmah i temeljno ispitaju slučajeve grupa i počinilaca krivičnih dela na društvenoj mreži Telegram. Takođe, molimo ministarstva unutrašnjih poslova da kontinuirano preduzimaju preventivne aktivnosti i zaustave postojanje ovih i ovakvih grupa.

Zajedno i solidarno!

  1. Udruženje “Žene juga”
  2. NVO ASTRA
  3. BeFem feministički kulturni centar
  4. NVO ATINA
  5. Ženska pomoć sada – SOS telefon za žene i djecu žrtve nasilja
  6. Kolektiv mladih žena FEMIX
  7. Udruženje građana “ Žene za mir”
  8. Alternativni centar za devojke
  9. Žene u crnom
  10. ROZA Udruženje za radna prava žena
  11. Rekonstrukcija Ženski fond
  12. Ženergija Hub
  13. Impuls Tutin
  14. Centar za ženske studije
  15. Incest Trauma Centar
  16. Kulturni centar DamaD
  17. Centar za podršku ženama Kikinda
  18. UŽ TEUTA-TIM
  19. Udruženje građanki FemPlatz
  20. Ženski centar Šabac
  21. Fondacija CURE Sarajevo
  22. Ženska soba – centar za seksualna prava
  23. Romski centar za žene i decu DAJE
  24. Centar za žene žrtve rata – ROSA
  25. Centar za podršku i razvoj civilnog društva “Delfin”