Novosti
21.04.2022. Vesti

Osvrt na Femix Fest 2022

fotografkinja: Tanja Drobnjak

Seksualno uznemiravanje i nasilje, nepovoljan položaj žena u polju kulture, nemoguće balansiranje rada u kući i rada u kulturi koje je dodatno opterećeno pandemijom, bile su ključne teme ovogodišnjeg Femix Festa, koji je održan od 15. do 17. aprila 2022. u KC Gradu, UK Parobrod i Kulturnom centru Beograda.

Festival je otvoren diskusijom “I šta ćemo sad? Seksualno uznemiravanje u kulturi, obrazovanju i nauci” u kojoj su učestvovale Jelena Memet (Alternativni centar za devojke, kampanja “Superdevojčice”), Irena Jovanović (kolektiv Pobunjene čitateljke), Sanja Pavlović (Autonomni ženski centar), Dejana Stošić (aktivistkinja, autorka #NisamPrijavila), Kina Trnjaković (Femplatz), Nađa Duhaček (Centar za ženske studije), i Jelena Riznić (Ženska solidarnost).

“Prošla godina je demistifikovala seksualno nasilje. U popularnoj kulturi, imate nekog ludog silovatelja koji iskače iz mraka i nešto radi. A prošla godina je pokazala da se seksualno nasilje dešava svuda – u mračnoj ulici, u porodičnom domu, u učionici, u školama glume, Petnici, svuda. Godinama odrastamo u atmosferi straha, pazi kako se oblačiš, sa kim se družiš. Sa druge strane, koliko god bilo teško i bolno govoriti svoju istinu, ona otvara prostor za mnogo drugih istina. Kada kažemo ‘verujem ti’, normalizujemo situaciju u kojoj žene mogu jasno i glasno da govore. Iako ne mislim da će se nešto fundamentalno promeniti u najkraćem roku, mislim da se dešavaju velike stvari. Mnoge mlade žene otvoreno govore o seksualnom nasilju koje su nažalost preživele i feminizmu. To se nije desilo slučajno, to je jedna izborena pobeda.Seksualno uznemiravanje je učestalo i u polju kulture, što potvrđuju i podaci,“ istakla je Jelena.

U okviru festivala predstavljeni su preliminarni rezultati studije “Rodna ravnopravnost za kulturnu raznolikost“. Iako su kulturne radnice u svom polju većina, rezultati su potvrdili da se mnogo ređe nalaze na mestima odlučivanja i da su često manje plaćene i cenjene od svojih kolega. Podaci takođe pokazuju jake paralele između ženskog rada u kući – koji često nije vrednovan, dodatno je opterećujuć – i rada u kulturi.

U prezentaciji su učestvovali Ksenija Đurović, NKSS, Tatjana Nikolić, Kolektiv mladih žena FEMIX, Nađa Bobičić, Pobunjene čitateljke, Irena Čučković, Kulturanova, i Milana Zarić, Ansambl Studio 6.

“Dve trećine žena koje rade u polju kulture doživelo je neprimerene i vulgarne komentare tokom obrazovanja i u poslovnom kontekstu, a čak 30% njih prošle su kroz fizičko seksualno uznemiravanje. I 1% je previše,“ objasnila je Tatjana.

Jedna ispitanica je istakla:

“Ja slobodno vreme nazivam to vreme za rad, jer to je meni nešto što volim i što mi je kao super. Kad imam vreme to da radim to je dobro, jer obično imam obaveze oko dece. A balansiram tako što se prošle nedelje onesvestim i idem po lekarima (smeh). Tako da loše balansiram.”

Kada se radnice u kulturi, koje su i pre pandemije najčešće radile od kuće, odvaže da postanu majke, često prestaju da rade punim radnim vremenom i svoje slobodno vreme koriste za rad na manjim projektima, pokazalo je istraživanje “Rodna ravnopravnost za kulturnu raznolikost” koje je deo istoimenog projekta.

Street art autorke su podelile svoja iskustva delovanja u marginalizovanoj grani umetnosti, i potvrdile da žene u ovom polju često rade neplaćene poslove organizovanja i okupljanja, dok su obeshrabrene da nastave da stvaraju. Razgovor “Ulica je ženskog roda” moderirala je Tamara Marković, koosnivačica Festivala umetnosti na ulici Rekonstrukcija, u kome su učestvovale Jana Danilović, Tijana Tripković i Dahna Prskalo Peco.

Tema (nemogućeg) balansiranja umetničkog i kućnog rada i brige o porodici, kao i opterećenje mladih žena radom u kući tokom pandemije nastavljena je kroz izložbu stripa “Vratiti svoje vr(ij)eme” koja je otvorena u Filmskoj galeriji kulturnog centra Beograda, uz podršku Centra za ženske studije. Izloženi su radovi Danice  Jevđović (u saradnji sa književnicom Lejlom Kalamujić), Jane Danilović, Dragane Radanović i Ane Milojković.

Izložba je otvorena do 30. aprila.

O spoju umetnosti, aktivizma i digitalnog prostora govorila je ilustratorka Andrijana Vešović Zombijana u razgovoru sa Marinom Zec, urednicom magazina Oblakoder. Andrijana je sa publikom podelila iskustva o tome kako je počinjala, kako je bilo kad su njeni radovi postali viralni, kao i kako ona vidi aktivizam.

Master klas na temu Feministička dramaturgija – principi i izazovi održala je Tanja Šljivar, nagrađivana dramaturškinja. Učestvovale su studentkinje dramaturgije i drugih smerova Fakulteta dramskih umetnosti, kao i drugih umetničkih fakulteta.

Filmski program Femix Festa obuhvatio je ostvarenja rediteljki i scenaristkinja iz regiona. Nit koja prolazi kroz sva tri filma je adolescencija i transformacija ženskosti. Prikazan je dugometražni film “Sestre” autorke Dine Dume, kratkometražni “Severni pol” autorke Marije Apčevske, i kratkometražni animirani film “Prirodni odabir” čija je autorka Aleta Rajič.

Posetioci festivala uživali su u koncertu četiri sjajne kantautorke – Majka Mare, Sanje Stevanov, Realme i Jasmine Todorović, pred punim klavir holom Arsena Dedića.

Nastup četiri kanaturoke u UK Parobrod i prepun koncertni prostor u okviru Femixa Festa samo su potvrda da je žensko autorstvo na domaćoj sceni itekako prisutno, raznovrsno i autentično i da je potrebno više promocije, podrške i prostora da bi rad talentovanih kanaturorki došao do svoje publike.

Pročitajte recenziju koncerta na portalu Headliner.

U pripremi i realizaciji festivala učestvovali su Nevena Prvulj, Jovana Živković, Katarina Zarić, Kristina Kia Marjanović, Luka Matković, Vukašin Veličković, Neda Mojsilović, Tanja Drobnjak, Bojana Stojanović Auvrea, Iva Masić, Olga Đurović, Iva Nenić, Maša Seničić, a FEMIX tim čine Katarina Mitić Minić, Tatjana Nikolić, Maša Peruničić, Maja Josić i Olga Boškov.


Festival su podržali Rekonstrukcija Ženski fond, Fond Mama Cash, Fond za nauku kroz projekat ,,Žensko liderstvo u muzici” FMU i FDU br. 6066876, FRIDA Fond, Schüler Helfen Leben, Međunarodni fond za kulturnu raznolikost UNESCO kroz projekat ,,Rodna ravnopravnost za kulturnu raznolikost”, kao i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Partneri Festivala su Kulturni centar Beograda, Ustanova kulture ,,Parobrod” i Centar za ženske studije.