Mreža kulturnih rodnih praksi jugoistočne Evrope raspisuje konkurs za autorske radove koji će javnosti biti predstavljeni u sklopu izložbenih i prezentacijskih aktivnosti mreže u regionu.

Mreža kulturnih rodnih praksi jugoistočne Europe je nastala kao rezultat želje za umrežavanjem i udruživanjem organizacija iz regiona koje kroz prizmu feminističkih i rodnih praksi, a upotrebom različitih kulturnih i umetničkih medija aktivistički deluju u javnoj sferi. Mrežu čine organizacije koje se bave kulturnim rodnim praksama kroz medijske, festivalske i produkcijske programe, a cilj mreže je osnaživanje regionalne rodno osvešćene kulturne i civilne scene.

Mreža po prvi put raspisuje konkurs na temu “Retradicionalizacija društva” koja kao diskurs u regionu poprima sve veći značaj. Nalazeći se pred svetskim trendom globalizacije koja pokreće niz društvenih i političkih pitanja: od postojanja nacionalne države, preko suvereniteta do stvaranja novih transnacionalnih državnosti i identiteta, retradicionalizacija društva se javlja kao reakcija koja u sebi nosi delimično pozitivne ali neretko i negativne modele.

Kao proces socijalnog, kulturnog i političkog delovanja globalizacija nadmašuje granice nacionalnih država, pa se često shvaća kao zagovaranje denacionalizacije. Ona predstavlja pretnju kojoj se savremeno društvo opire retradicionalizacijom društvenih vrednosti, jer tradicija u doba nesigurnosti i duboke društvene krize nudi utočište. Oživljavanje tradicionalnih elemenata može integrisati društvenu zajednicu, jačati različite identitete u njoj, razvijati je i obogaćivati. Međutim, nasuprot spomenutom, u regionu se zapaža sve veća okrenutost retradicionalizaciji u negativnom smislu, koja u pojedinim zemljama na ex-YU prostoru poprima alarmantne oblike. Učvršćivanje tradicionalističke orijentacije ogleda se, između ostalog, u dominaciji crkve i njenom sve aktivnijem i glasnijem učešću u svakodnevnom životu propovedajući moralni konzervativizam.

Podela na tradicionalne muške i ženske uloge, na privatno i javno, sve više utiče na jačanje patrijarhalnih vrijednosti i institucionalizaciju mizoginije. Seksističke i neemancipatorske prakse, objektivizacija, nasilje – vidljivo ili prikriveno, marginalizacija i rodni stereotipi su samo neke od manifestacija retradicionalizacije društva. Tradicionalno društvo ne ostavlja prostor za izbor već diriguje formiranje identiteta, čineći tako jednu organizovanu i homogenu strukturu koja svoje uporište nalazi u hegemoniji patrijarhata.

Retradicionalizacija društva je postala deo savremenosti, a ogleda se u svim njenim segmentima od folklora, religije, preko kulture, identiteta do teritorije i izraženog nacionalizma. Aktuelnost i kontekstualnost ove teme su faktori koje smatramo važnim za sagledavanje i problematizovanje. S tim u vezi nas zanima kako se određenim normama koje tradicija sadrži u sebi može pristupiti subverzivno? S obzirom na to da su nam režimi represije nametnuti lingvistički i vizuelno, postavlja se pitanje kako ih dekonstruisati kroz jezik i dela?
Autorke i autori su ohrabreni da istraže ovaj fenomen kroz potencijal različitih medija i disciplina: performans, instalacija, esej, studija, zbirka fotografija, video, audio radove kao i likovne radove.

Odabrani radovi će biti grupisani u okviru nekoliko pod-tematskih celina, i izloženi u galerijskim prostorima ili adekvatno predstavljeni u zemljama članicama mreže u sklopu festivala tokom 2016. godine. Putni troškovi, smeštaj i honorar za umetnice/ke će biti osiguran.

Konkurs je nastao u želji za osnaživanjem transdisciplinarnog, kreativnog delovanja, mišljenja i izražavanja u polju novih kulturnih rodnih praksi na ex-Yu prostorima te podržava prijave samostalnih umetnika/ca tako i grupa autora/ki.

Prijava treba da sadržavi:

Ime i prezime autora/ke ili grupe autor/ki :
Kratka biografija autora/ke ili grupe autor/ki :
Godina i država nastanka rada:
Format/tehnika rada:
Prateću dokumentaciju o predloženom radu:

1) Osnovne informacije o umetničkom radu/projektu (ime rada/projekta, autor_ka/lista autora, kada je rad/projekat nastao ako je u pitanju postojeći rad, trajanje)
2) Kratak opis ideje rada/projekta (max 300 reči)
3) Detaljna tehnička lista neophodna za prikazivanje/realizaciju rada kao i sve druge potrebe u prostoru.
4) Ukoliko je rad već prikazivan informacije o prethodnim izložbama na kojima je rad prikazan (datum, mesto i fotografije rada u visokoj rezoluciji (2-3 fotografije)
5) Ukoliko rad nije prikazivan/izlagan molimo ukoliko je moguće poslati ilustraciju/skicu/sliku/visual koji se može vezati uz rad.
6) web link na online izvor koji sadrži kratku dokumentaciju rada može biti priloženi ukoliko je takva dokumentacija relevantna za razumevanje projekta

Ukoliko je reč o pisanom radu, umesto gore navedene prateće dokumentacije šalje se:

– Naslov i sažetak rada (max 300 riječi)
– Celokupni rad
– Ukoliko je rad već objavljivan, navesti datum i mesto objave.

Konkurs je otvoren do 20. septembra 2015. u ponoć i u njemu mogu učestvovati autori/ke sa prostora bivše Jugoslavije. Svaki autor/ka može prijaviti maksimalno 2 različita rada. Radovi se prijavljuju putem e-maila na adresu gendernet.info@gmail.com. Na taj isti e-mail možete postaviti dodatna pitanja u vezi sa konkursom.

Informacije o prvom krugu rezultata konkursa koji će se sastojati od rang liste prijavljenih radova biti će objavljene do 10. 10. 2015. na web stranici mreže www.gendernet.info.

Konačni rezultati konkursa, odnosno broj radova s rang liste koji će se realizovati biće poznat do 31.12.2015. kada će biti poznata i sredstva s kojim će Mreža kulturnih rodnih praksi raspolagati u 2016. godini.

Rok za prijavu: 20.09.2015.

***
Mreža kulturnih rodnih praksi JI Europe trenutno zvanično okuplja četrnaest članica iz Hrvatske, Slovenije, BiH, Srbije i Makedonije.

Hrvatska: Prostor rodne i medijske kulture K-zona (voxfeminae.net i Vox Feminae festival), CESI (portal Libela.org), CROL (portal Crol.hr), Flamingo (DRAGram festival), Udruga za promicanje nezavisne glazbene kulture ‘Živa muzika’, Domino (Queer Zagreb Sezona); Srbija: Feministički kulturni centar BeFem (BeFem festival), Organizacija za promociju aktivizma OPA (program FEMIX i portal Femix.info), Centar za devojke Niš (festival Art Femine); BiH: Fondacija CURE (festival Pitchwise); Slovenija: Mesto Žensk (festival City of Women) KUD Mreža (festival Rdeče Zore), Zavod Radio Študent (Emisija Sektor Ž); Makedonija: Tiiiiit! Inc. (festival Prvo pa žensko).